IT HealthCare 2 - шаблон joomla Продвижение

О Дому здравља

Оцените овај чланак
(0 Гласова)

По завршетку Првог светског рата формирано је Министарство народног здравља са пет одељења – административно, хигијенско, одељење за здравствену службу, одељење за здравствено проучавање народа и апотекарско одељење. Образован је и Главни Санитетски Савет, као и Стална епидемијска комисија и Болничка комисија.

Закон о оснивању посебних санитетских установа за испитивање и сузбијање заразних болести и давање бесплатне лекарске помоћи донет је 25. новембра 1921. године. Овај закон пружио је Министарству народног здравља могућност да унапреди превентивну медицину у тадашњој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца (СХС). Најпре се кренуло са оснивањем централних здравствених установа – Домова народног здравља, а затим и мањих - Здравствених станица.

Организација здравствене службе одвијала се поступно. Најпре је, због епидемије маларије, организована здравствена служба у Македонији. Мрежа формираних здравствених установа будуће послужила је као добар пример организације здравствене службе.

Пре Првог светског рата у Врању је постојала само болница са малим бројем постеља и неколико лекара.

Дом народног здравља у Врању основан је октобра 1928. године, као прва здравствена институција која се бавила превентивном заштитом и унапређењем здравља становништва, а за првог управника постављен је др Александар Констатиновић. За време службовања у Врању, др Констатиновић је основао школску поликлинику са кухињом за сиромашне ђаке и приручном клиничком лабораторијом за хемијске и микроскопске прегледе материјала, антирабични одсек за превентивно лечење од беснила и ђачко купатило. При школској поликлиници постојала је и зубна амбуланта.

Године 1933. из Дома народног здравља у Битољу, за управника Дома народног здравља Врање долази врањанац др Тома Јовановић. Његовим залагањем основано је бактериолошко одељење, а са појавом епидемије маларије у околним селима Јужне Мораве и антималарично одељење. До 1941. године у Дому народног здравља постојала су следећа одељења: школска поликлиника са дечијим диспанзером, епидемиолошко-бактериолошко одељење са маларичним и антирабичним одсеком и ђачко купатило, а залагањем др Драгољуба Михајловића оснива се антитуберкулозни диспанзер. До почетка Другог светског рата, поред поменутих лекара, радили су још и др Берта Трајер, др Никола Филатов, др Анђелија Весић-Коцић, у школској поликлиници радила је др Ксенија Митровић-Аћимовић, а у зубној амбуланти зубарка Вера Шелеметјева.

Дом народног здравља био је смештен у Декеровој бараци на простору садашњег објекта вртића „Дечија радост“ у улици Кнеза Милоша.

Под окупацијом, од 1941-1944. године, здравственом заштитом и сузбијањем заразних болести бавила се здравствена служба окупаторске Бугарске.

По ослобођењу, под надзором Окружног народноослободилачког одбора, обновљен је рад Дома народног здравља и антитуберколозног диспанзера и приступа се отварању нових здравствених амбуланти.

На седници Среског већа Народног одбора Среза врањског, 19. јануара 1953. године, донето је Решење о оснивању заједничког Дома народног здравља за Срез врањски и град Врање. У састав Дома народног здравља улазе и здравствене станице у Врањској бањи и Трговишту.

Народни одбор општине Врање на седници одржаној 27. марта 1959. године,доноси Решење којим Дом народног здравља престаје са радом 30. јуна 1959. године, а имовина Дома народног здравља прелази на управу Здравствених станица 1, 2 и 3 у Врању, Зубне амбуланте, Станице за хитну помоћ, Диспанзера за жене и Бироа за вођење књиговодства.

Законом о здравственој заштити и здравственој служби од 9. јула 1961. године, 24. јуна 1965. и 25. јула 1968. године, па све до 1990. године мењао се статус здравствених установа, а установе здравствене заштите развијале од амбулантно-поликлиничких здравствених станица до Дома здравља као Радне организације, ООУР-а и Радне јединице.

Одлуком о оснивању Здравственог центра у Врању од 26. јула 1990. године у састав Здравственог центра улазе: РО Међуопштински здравствени центар „Врање“, са ООУР Дом здравља – Врање, ООУР Медицински центар – Сурдулица, ООУР Завод за лечење и рехабилитацију оболелих од туберкулозе, професионалних и других обољења респираторног система - Сурдулица, ООУР Дом здравља „15. новембар“ – Прешево, ООУР Дом здравља „Драгољуб Димковић“ – Бујановац, ООУР Дом здравља – Владичин Хан, ООУР Дом здравља „Вељко Влаховић“ – Трговиште, ООУР Дом здравља – Босилеград, „Народна апотека“ – Владичин Хан, „Народна апотека“ – Сурдулица, „Апотека здравље“ 1 и 2 – Врање и РО „Народна апотека Босилеград“ – Босилеград.

Упоредо са статусним променама развијала се и потреба за обезбеђењем адекватног простора па је године 1958. покренута је иницијатива за изградњу наменске зграде Дома здравља у Врању, да би 1966. године Грађевинско предузеће „Новоградња“ из Врања било изабрано као извођач радова. Камен темељац положен је 7. септембра 1979. године, а свечано отварање Дома здравља у Врању уприличено је на дан 29. април 1983. године.

Формирањем Агенције за акредитацију здравствених установа Србије при Министарству здравља Републике Србије, Дом здравља у Врању укључио се у поступак акредитације, чиме је потврђен квалитет рада ове здравствене установе у оквиру примене стандарда у областима здравствене заштите.

Покренута је иницијатива, а на основу законских прописа, да се из Здравственог центра у Врању издвоји Дом здравља, као посебна здравствена установа.

 

Прочитано 238 пута

Newsletter

Пријавите се за примање вести са нашег сајта на Ваш маил

Галерија слика

  • Гинеколошка столица за особе са посебном потребом_1
  • Услуге_10
  • Услуге_9
  • Услуге_8

Контактирајте нас

 

ЗДРАВСТВЕНИ ЦЕНТАР ВРАЊЕ
Боре Станковића 16
Врање, 17500


    Телефон : +381 17 421 550

 

zcvranje@verat.net