О Дому здравља

Оцените овај чланак
(0 Гласова)

По завршетку Првог светског рата формирано је Министарство народног здравља са пет одељења – административно, хигијенско, одељење за здравствену службу, одељење за здравствено проучавање народа и апотекарско одељење. Образован је и Главни Санитетски Савет, као и Стална епидемијска комисија и Болничка комисија.

Закон о оснивању посебних санитетских установа за испитивање и сузбијање заразних болести и давање бесплатне лекарске помоћи донет је 25. новембра 1921. године. Овај закон пружио је Министарству народног здравља могућност да унапреди превентивну медицину у тадашњој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца (СХС). Најпре се кренуло са оснивањем централних здравствених установа – Домова народног здравља, а затим и мањих - Здравствених станица.

Организација здравствене службе одвијала се поступно. Најпре је, због епидемије маларије, организована здравствена служба у Македонији. Мрежа формираних здравствених установа будуће послужила је као добар пример организације здравствене службе.

Пре Првог светског рата у Врању је постојала само болница са малим бројем постеља и неколико лекара.

Дом народног здравља у Врању основан је октобра 1928. године, као прва здравствена институција која се бавила превентивном заштитом и унапређењем здравља становништва, а за првог управника постављен је др Александар Константиновић. За време службовања у Врању, др Константиновић је основао школску поликлинику са кухињом за сиромашне ђаке и приручном клиничком лабораторијом за хемијске и микроскопске прегледе материјала, антирабични одсек за превентивно лечење од беснила и ђачко купатило. При школској поликлиници постојала је и зубна амбуланта.

Године 1933-ће из Дома народног здравља у Битољу, за управника Дома народног здравља Врање долази врањанац др Тома Јовановић. Његовим залагањем основано је бактериолошко одељење, а са појавом епидемије маларије у околним селима Јужне Мораве и антималарично одељење. До 1941. године у Дому народног здравља постојала су следећа одељења: школска поликлиника са дечијим диспанзером, епидемиолошко-бактериолошко одељење са маларичним и антирабичним одсеком и ђачко купатило, а залагањем др Драгољуба Михајловића оснива се антитуберкулозни диспанзер. До почетка Другог светског рата, поред поменутих лекара, радили су још и др Берта Трајер, др Никола Филатов, др Анђелија Весић-Коцић, у школској поликлиници радила је др Ксенија Митровић-Аћимовић, а у зубној амбуланти зубарка Вера Шелеметјева.

Дом народног здравља био је смештен у Декеровој бараци на простору садашњег објекта вртића „Дечија радост“ у улици Кнеза Милоша.

Под окупацијом, од 1941-1944. године, здравственом заштитом и сузбијањем заразних болести бавила се здравствена служба окупаторске Бугарске.

По ослобођењу, под надзором Окружног народноослободилачког одбора, обновљен је рад Дома народног здравља и антитуберколозног диспанзера и приступа се отварању нових здравствених амбуланти.

На седници Среског већа Народног одбора Среза врањског, 19. јануара 1953. године, донето је Решење о оснивању заједничког Дома народног здравља за Срез врањски и град Врање. У састав Дома народног здравља улазе и здравствене станице у Врањској бањи и Трговишту.

Народни одбор општине Врање на седници одржаној 27. марта 1959. године,доноси Решење којим Дом народног здравља престаје са радом 30. јуна 1959. године, а имовина Дома народног здравља прелази на управу Здравствених станица 1, 2 и 3 у Врању, Зубне амбуланте, Станице за хитну помоћ, Диспанзера за жене и Бироа за вођење књиговодства.

Законом о здравственој заштити и здравственој служби од 9. јула 1961. године, 24. јуна 1965. и 25. јула 1968. године, па све до 1990. године мењао се статус здравствених установа, а установе здравствене заштите развијале од амбулантно-поликлиничких здравствених станица до Дома здравља као Радне организације, ООУР-а и Радне јединице.

Одлуком о оснивању Здравственог центра у Врању од 26. јула 1990. године у састав Здравственог центра улазе: РО Међуопштински здравствени центар „Врање“, са ООУР Дом здравља – Врање, ООУР Медицински центар – Сурдулица, ООУР Завод за лечење и рехабилитацију оболелих од туберкулозе, професионалних и других обољења респираторног система - Сурдулица, ООУР Дом здравља „15. новембар“ – Прешево, ООУР Дом здравља „Драгољуб Димковић“ – Бујановац, ООУР Дом здравља – Владичин Хан, ООУР Дом здравља „Вељко Влаховић“ – Трговиште, ООУР Дом здравља – Босилеград, „Народна апотека“ – Владичин Хан, „Народна апотека“ – Сурдулица, „Апотека здравље“ 1 и 2 – Врање и РО „Народна апотека Босилеград“ – Босилеград.

Упоредо са статусним променама развијала се и потреба за обезбеђењем адекватног простора па је године 1958. покренута је иницијатива за изградњу наменске зграде Дома здравља у Врању, да би 1966. године Грађевинско предузеће „Новоградња“ из Врања било изабрано као извођач радова. Камен темељац положен је 7. септембра 1979. године, а свечано отварање Дома здравља у Врању уприличено је на дан 29. април 1983. године.

Формирањем Агенције за акредитацију здравствених установа Србије при Министарству здравља Републике Србије, Дом здравља у Врању укључио се у поступак акредитације, чиме је потврђен квалитет рада ове здравствене установе у оквиру примене стандарда у областима здравствене заштите.

Покренута је иницијатива, а на основу законских прописа, да се из Здравственог центра у Врању издвоји Дом здравља, као посебна здравствена установа.

 

Прочитано 6228 пута
             

 

Newsletter

Да ли желите да примате вести са нашег сајта на Ваш маил

Галерија слика

Контактирајте нас

 

ЗДРАВСТВЕНИ ЦЕНТАР ВРАЊЕ
Ј.Ј.Лунге 1
Врање, 17500


    Телефон : +381 17 421 550

 

zcvranje@verat.net